Često se spominju kriptovalute u kontekstu decentralizacije u nasoj zajednici.
Hteo sam da napišem moje mišljenje na tu temu.
Pre svega smatram da treba da se ukaže na probleme koje stvara pravljenje novih kriptovaluta, pa zatim i neki širi kontekst o njegovim korisnim upotrebama.
U Decentrali imamo različita pravila koje smo vremenom izglasali kao određena ograničenja ono čime se bavimo. Često kad neko prvi put čuje za ta pravila, nije im potupno jasan razlog zašto su se donela i često čak i oni koji ih podržavaju ih teško objasne. Problemi sa kriptovalutama često spadaju u iste razloge kao i za ova pravila.
Jedno od prvih pravila koje smo doneli i koje su nam deo statuta je o ne prihvatanju donacija od pravnih lica. Ovo pravilo verovatno nije najbolje definisano, jer u eksplictijem obliku verovatno treba da brani i donacije od bogatih pojedinaca ili da dozvoli da preveliki deo redovnih donacija dolaze od iste osobe. Sa druge strane, ako pravno lice se finansira direktnom donacijom iskljucivo pojedinaca, isto kao Decentrala, možda i nije to suštinski problem od kojeg smo nameravali da se štitimo. Međutim u velikom broju slučajeva ovo je sasvim jednostavno i korektno pravilo koje obuhvata većinu problema koje od ove donacije mogu da proizvedu.
Problem koji nastaje kad neku organizacuju finansira neko pravno lice je u tome što organizacije se naviknu da troše taj novac i počnu da zavise od istih.
Zamislimo kao primer da je Google veliki donator Decentrale, taj novac bi ili iskoristili ili nema neke svrhe uzimati ga svakako. Ako ga iskoristimo na regularne troškove kao zakupljivanje većih prostora ili servera, imamo veliki razlog da te donacije nastave da dolaze. U ovom primeru odredjeni korisnici tih servera ili prostora imaju interes da vrše pritisak na organizaciju da nastavi da bude u dobrim odnosima sa Googlom, što znači da Google ima veću moć pregovaranja i uticaja na organizaciju. Mi možemo odlučiti da ne podlažemo tom pritisku, međutim taj pritisak može biti suptilan. Na primer može zahtevati da se samo ukloni ime njihove kompanije iz primera ovog teksta. U tom slučaju, smanjiti operacije organizacije za toliko znatno, zbog nečeg relativno manje bitnog, nije baš u interesu organizacije. Medjutim mislim da većina može da se složi, da Google ne treba da ima uticaj da efektivno cenzuriše tekstove i prezentacije Decentrale.
Takodje ovo stvara uticaj negativne asocijacije sa kompanijama i validno pitanje za sve zainteresovane u akcije Decentrale u motive i objektivnost organizacije.
U slučaju da se donacije ne koriste za redovne troškove, idalje stvara naviku da prikupljenje novca za projekte generalno ne pravi problem na koji treba da tražimo rešenje. To na prvi pogled deluje dobro, međutim, ako ne postoji znanje i praksa kako prikupiti donacije na nezavistan način, organizacija se može naći u problemu ako takva vrsta donacije prestane.
Na kraju, treba napomenuti, da ako učesnici u Decentrali znaju da donacije dolaze od pravnih lica, zašto bi i oni sami davali novac, ako ga ima dovoljno. Time yavisnost od tih donacija postaje još veća.
Ovaj problem negativnog uticaja se pojavljuje i u drugim praksama, osim prihvatanja donacija. U slučaju da pričamo o prodaji brendiranih proizvoda ili kreiranja kriptovalute, interes organizacije se menja. Kada svo finansiranje dolazi od donacije ravnopravnih učesnika, bez ikakvog ličnog interesa učesnika od te donacije, onda je organizacija primorana da proizvodi sadržaj isključivo kolektivnog interesa za sve učesnike i ima isključivo interes da se drži principa koji ti učesnici cene.
Naravno osim u teoriji, ovo se vidi i u praksi sa svim organizacijama koje guraju ideju EU fondova i kompanija koje ih finansiraju. Ovo nije slučajnost niti demonstracija lošeg karaktera, ovo su jednostavno sukobi interesa gde nijedan odgovoran član organizacije neće sabotirati rad te organizacije radi svojih moralnih načela. Zato ne postoji druga opcija osim jednostavno ne prihvatanja ovakvih doliva novca radi očuvanja interesa i motiva društveno korisne zajednice.
Ovaj negarivan uticaj vidimo i zajednici korisnika kriptovaluta. Zbog finansijskog interesa zajednice, resetovanje distribucije bogatsva unutar ovog sistema nije u interesu zajednice. Jedan od glavnih razloga porasta broja alternativnih kritpovaluta je zbog nejednake finansijske moći novih korisnika već postojećih kriptovaluta. Sa tehničke perspektive, resetovanje zapisa ko ima koliko jedinica kritpovalute, je jako jednostavno. Ovaj potez bi doprineo više novih korisnika i veći društveni doprinos, međutim stari korisnici se nikada ne bi složili sa ovim potezom, ne samo iz ličnih razloga, nego i iz interesa cele već postojeće zajednice. Time inicijalna ideja kritpovalute, društveno orjentisana ka rešavanju problema društva nastalih od loše državne monetarne politike nakon finansijske krize i manjka privatnosti zbog centralnog organizovanja digitalnog platnog sistema, je ovime ugrožena. Bitcoin kao valuta je napravljena upravo sa ovom ideološkom manom i definisana opadajućom količinom novonastalih jedinica te valute, što šteti celoj promociji ove valute na širu populaciju, koja sada dolazi previše kasno u ovaj sistem.
Zbog ovog negativnog uticaja, određeni problemi su takođe ostavljeni u sistemu, kao što je loš algoritam za evidenciju (hashovanje), zbog interesa onih koji to evidentiraju (majneri/rudari). Jedan od ovih problema je takođe i ne implemetiranje veće privatnosti (confidential transactions), zbog finansijskog interesa zajednice da ne budu cenzurisani sa velikih menjacnica, berzi i ostalih sistema pod kontrolom države i moćnih kompanija i pojedinaca. Sva ova tri problema su rešena u novijoj kriptovaluti Moneru, koja je skoro pretrpela veliki negativan uticaj zbog cenzure sa velike menjacnice. Zato zajednica ima negativne posledice kada se uopšte pojavi na menjacnici pod kontrolom moćne grupe ljudi.
Ovaj negativan uticaj takođe je prisutan kada benefiti nisu direktno finansijski. Zajednice koje odluče da osnuju političku stranku se uvek nađu u istom problemu. Kreiranje, učlanjivanje i saradnja sa poltičkim strankama stvara interes od organizacije da se bavi više poltičkim kampanjama, nego direktim rešavanjim problema. Osim odvlačenja vremena, pažnje i resursa, ovo takođe i kompromituje početne društvene interese te zajednice. Na primer, ako bi Decentrala pokušala da osnuje stranki gde promoviše korišćenje slobodnog softvera u državnim institucijama, ne bi više imala interes da sprovodi manje poltički pogodne akcije. Ako bi neko odlučio da u svom predavanju ili tekstu na forumu kritikuje odluke Decentrale ili njihovih političkim partnera, motiv za cenzuru bio postao značajan. Ako bi Decentrala takođe i prihvatala donacije od pravnih lica ili moćnih pojedinaca, kritike ovih lica bi direktno bilo u sukobu interesa te političke stranke i zajednice koja u njoj učestvuje.
U prethodnom poglavlju je bilo reči o ličnom intresu donatora, u ovom će se pričati o ličnom interesu pojedinca.
U slučaju da organizacija finansijski nadoknadi rad svojim članovima ili stvara lične benefite koji nisu dodeljeni svima, interes članova se takodje menja.
Sa obzirom da je organizacija dosledna svojoj misiji samo koliko i njeni članovi, lični interesi ugrožavaju interes motiva organizacije.
Kao u prošlom poglavlju, možemo i ovde uzeti sličan primer. Zamislimo da neki član je plaćen za predavanja koje drži u Decentrali. Ova plata može biti nedovljna za životne troškove tog člana, u kom slučaju ima ograničeni benefit ili da bude dovoljna da taj član ne bude zaposlen na drugom mestu.
Kao u prethodnom primeru, na prvi pogled ovo deluje kao dobra stvar. Manje obaveze članovima da rade u firmama i drguim plaćenim organizacijama je dobro i za člana i za interes organizacije koja želi da te firme i organizacije imaju manje radne snage. Međutim, ako detaljnije razmislimo ovo pretstavlja sličan problem kao u prethodnom poglavlju.
Zamislimo da organizaciji preti manjak donacija ili prihoda novca, član koji je zaposlen u ovoj organizaciji ima lični interes da se bori protiv bankrotiranja svog poslodavca. Ako je ovaj interes isključivo kolektivan, to jest, isti za sve učesnike u organizaciji, ovo ne predstavlja nikakv mogući sukob interesa. Međutim, ako je veći za jednog člana nego za ostale učesnike, taj član ima motiv da žrtvuje društveni interes po cenu većeg priliva novca. Čak i ako je priliv novca isključivo ograničen od društvenog interesa pojedinačnim donacijama, zbog pravila obrazloženih u prethodnom poglavlju, lični interes tog člana je kratkoročan, to jest, hitan. Negativni efekti po finansije organizacije od kompromitovanja svojih principa može biti spor ili barem malo sporoji od posledica ličnog nedostatka zaposlenja, samim tim taj član ima kratkoročni interes da kompromituje prioritete organizacije, dok ne nađe drugo zaposlenje.
Da ponovimo, čak iako neko nije u potpunosti zavisan od nadoknade za svoj rad u organizaciji, ako je značajan onda je i interes značajan. Ako međutim nije značajan, onda nema ni potrebe nadoknaditi nečiji rad.
Ovo važi i za kriptovalute, čak i kad niko od autora ili korisnika kriptovalute nije dobio nikakav profit od stvaranja ove mreže, vremenom odnos vlasništva tih kriptovaluta postaje različiti.
U mogućnosti da svi uvek imaju istu količinu kriptovaluta, onda sama valuta gubi smisao, jer niko nije u mogućnosti da proda nešto za tu valutu dok ne nađe takođe i nešto odmah da kupi za taj novac kako bi ostao na istoj količini jedinica te valute. Takođe bi morao i da nađe nešto da proda onom koji je dobio njegove kriptovalute tokom svoje prodaje, tako da korisnik ima isti benefit od te transakcija kao i tokom trampe. Jedina svrha novca je da može da se odvoji sadašnost potrebe od budućnosti i izbegne organizacija trampe svih učesnika u transakciji.
Takođe ovo se dešava i u samoj zajednici korisnika kritpovaluta. Prvi talas korisnika kritpovaluta su bili fokusirani na društvene benefite ove tehnologije i sam Bitcoin, kao prva kritpovaluta, je nastala povodom rešavanja problema državne monetarne politike nakon globalne finansijske krize 2007. Međutim kako je cena Bitcoina rasla, tako je zajednica privukla veći broj ljudi koji su isključivo bili zainteresovani za lični profit. Sadašnje zajednice oko kritpovaluta imaju fokus da pričaju o tome koja je nova kriptovaluta dobra investicija, o raznim foramakako da se njihova cena poveća i tenzije su veće u zajednici, jer su interesi drugačiji. Dobar primer ovih tenzija je hard fork bitcoina, prilkom odluke ubacivanja segwit protokola. Zbog ličnih interesa, objektivna tehnološka diskusija je prerasla u ozbiljan sukob koji se sprovodio cenzurom na različitim platformama. Ovo je posebno zabrinjavajuće, jer jedan od najvećih benefita kritpovaluta kod prvih korisnika je upravo bio u manjku cenzure. Wikileaks je bio jedan od prvih poznatih organizacija koji je počeo da koristi kritpovalute, nakon što su im banke isključile priliv novca sa donacija preko njihovih računa u banci. Ove sankcije i isključivanje organizacija zbog dokazivanja kriminalnih radnji državnih službenika se dešavalo i u Srbiji, kao primer je bio jedan od srpskih jutubera koji je snimao susrete sa policijom kome su isključili račun u banci. Nakon ovoga, zbog velike količine novčanih kazni koje su mu prepisane zbog toga, bez ovog dohodka, bio je primoran da zaustavi svoj aktivizam.
Lični interesi u organizaciji privlače nove članove, sto je na prvi pogled dobro, ali opet, ako detaljnije pogledamo, novi članovi koje ovo privuče su oni koji uglavnom nemaju društveni interes na umu kao prioritet. Ovo stvara pritisak unutar zajednice i kvari originalni društveno orjentisani motiv.
Ovaj uticaj je takođe i razlog zašto nije dobro započinjati poltičke stranke unutar društveno orjentisanih zajednica. Na prvi pogled deluje kao da poltička stranka može sprovesti interese te zajednice na državnom nivou, međutim osnivanje stranke privuče ljude koji žele da budu na vlasti iz ličnih interesa. Ovo je mana reprezentativne demokratije koja objašnjava zašto u praksi političari često sprovode zakone i odluke u interesu bogate ili uticajne manjine, koje su oni lično deo, umesto društvenog interesa. Ovaj stav da je korupcija i lični interes neodvojivo stvojsto reprezentativne demokratije kod dosta ljudi stvara osećaj nemoći i manjka nade u promene, međutim postoje sistemi direktne demokratije koje rešavaju ovaj problem. Zato se u Decentrali sve odluke donose direktno dvotrećinskom većinom, a ne glasanjem za predstavnike koji samostalno sprovode odluke.
Problem zbog ovog negativnog interesa je razlog zašto je na sastanku Decentrale na kojem se pričalo o iznajmljivanju prostora stavljeno pod pitanje. Troškovi zahtevaju novac i stvara pritisak na organizaciju da te finansije nastavi da dobija.
Kada različiti korisnici imaju različitu količinu valute, različiti interesi se razvijaju u primeni i operaciji te valute. Ovo važi i za državne valute kao i za kriptovalute.
Korisnik koji ima najviše jedinica te valute ima lični interes veći od ostalih da se ta valuta koristi, dok onaj koji ima najmanje, ima veci interes da se napravi nova valuta ili koristi neka druga koje oni imaju više.
Osim toga, razne druge operacije oko valuta i kritpovaluta mogu da daju drugačiji interes različitim korisnicima. Kao primer uzimimo popularan način vođenja evidencije, Proof-of-Stake, gde korisnici imaju uticaj na glasanje validnog bloka (skupa transakcija) srazmerno količini te valute koje poseduju. Time članovi sa više jedinica te valute imaju veći interes od proof-of-stake sistema, dok vlasnici više procesorske snage ili jeftinije ili obimnije električne energije imaju veći interes od proof-of-work sistema. Ovaj različiti interes operacije ide i dalje od toga, kao veličina bloka, hard fork ili soft fork, brzina evidentiranja transakcija i skoro svega drugog.
Ovi problemi nastaju i kod funkcionisanja državnih valuta, takozvane monetarne politke. Onaj ko ima fiksne prihode u određenoj količini neke valute, kao što radnici imaju, on ima interes da vrednost valute ne opada. Vlasnik firme koji isplaćuje te plate ima suprotan interes, da vrednost novca opada. Naravno, zato što vlasnik firme ima veću moć odlučivanja od radnika u toj firmi, cene proizvoda rastu i kupovna moć novca opada. Takođe pošto vlasnik firme ima veću finansijsku moć od radnika, ima više resursa da utiče na politiku države i valuta kojima ta država upravlja. Time vlasnici kompanija, imaju interes da utiču na monetarnu politku države da štampa više novca i taj novac ne daje direktno radnicima na zajam nego isključivo kroz vlasnike firmi koje zovemo banke.
Kao i u prethodnim primerima, vidimo da ove stvari nisu isključivo teorijske, nego stvarno da se ovakva politika sprovodi, kako u državnim, tako i u kriptovalutama. Kako ovaj negativan uticaj se uspešno sprovodi, vremenom on doprinosi još više profita i samim tim i još više moći onima koji su imali više moći na početku. Ravnopravnost u društvu i među korisnicima valuta sve više opada i dugoročno preti stabilnosti samom sistemu koji ga sprovodi.
U Decentrali prihvatamo donacije i u kešu i u kritpovaluti, ali pazimo od koga prihvatamo i od koga ne. Ovaj problem je veći od samo kritpovaluta, ali je bitno napomenuti da kriptovalute ne rešavaju ovaj problem i da stroga finansijska politika je u najboljem interesu zajednice. Osim negativnog uticaja od pritiska na prikupljanje novca, sam problem valuta pretstavlja problem u Decentrali. Korišćenjem novca stvara pitanje poverenja ko sa njim raspolaže i stvara hirarhiju i tenzije. U američkom pokretu i političkoj stranci Black Panters, FBI je upravo koristio ove tenzije nepoverenja oko upravljanja novcem kao jednu od taktika da uguši pokret. U Srbiji, takođe je ovaj problem upravo razlog oko svađe i neposrednog raspadanja Inex skvota, najvećeg samoorganizovanog društvenog prostora do sada.Zato i sama ideja troškova je jako problematična u društveno orjentisanim zajednicama i možda je samo pitanje vremena kada se pretvori u problem.
Jedan od najbitnijih karakteristika svake mreže i protokla je njena veličina. To jest koliko korisnika ima. Ovo je glavni razlog zašto koristimo još uvek centralizovane ili zastarele tehnologije, kao sto su SMS, EMAIL i centralizovane društvene mreže.
Valute takođe su stvar protokola, to jest zajedničkog dogovora da neka valuta vredi. Nekada su državne valute bile garantovane u zlatu, koje je samo po sebi imalo isti to zajedničko verovanje da ima vrednost kao svoju galvnu karakteristiku.Danas, kad je društvo već steklo poverenje u te valute ta garancija više ne postoji.
Za valute u koje postoji manje poverenje, kao srpski dinar, broj korisnika se povećava pod pretnjom sile. To jest, kažnjivo je ako se koristi bilo koja druga valuta.
Da bi ljudi koristili neku novu valutu moraju imati korist i poverenje u nju. Korist od valuta koje imaju mnogo svojih korisnika je što može se koristiti za trgovinu na velikom tržištu. Od kritpovaluta, korist je uglavnom u mogućem profitu.Međutim na početku, korist je bila u ravnopravnijem protokolu od državnih valuta. Zbog toga, većina korisnika kritpovaluta uopšte ne koristi kriptovalute kao valute za razmenu dobara. Ne prodaju stvari za kritpovalute, ne kupuju i najčešće uopšte nemaju direktnu kontrolu nad njima nego ih drže u menjacnicama kritpovaluta.
Kreiranje novih valuta, stvara problem za starije valute i fragmentiše društvo u više manje korisnih valuta (protokola). Zbog ovoga, društvo nije u stanju da efikasno koristi najbolju valutu i najbolje protokole za komunikaciju. Zato velika većina koristi onu mrežu koja već ima najviše korisnika ili onu koju je primorana da koristi. Na primer, ako većina koristi Viber, onda ćes imati jak interes da i ti koristiš Viber za komunikaciju. Ako međutim tvoj poslodavac zahteva da koristiš WhatsUp, onda si primoran da koristiš i WhatsUp. Isto je i za valute gde većina ljudi u Srbiji ima interes da koristi evro, jer je najpopularnija valuta u regionu, međutim takođe si primoran da koristiš i srpski dinar, pod pretnju zatvora ili kazne.
Ako nas niko ne tera da koristimo neku kritpovalutu, većina će koristiti onu valutu koja je najpopularnija, to jest državne valute.
Bitno je napomenuti, da iako skoro uvek se koriste najpopularnije mreže, koliko god loše bile, kao SMS i Email, takođe mogu pareleno da se koriste i druge mreže, ako je benefit od njih dovoljno veliki.
Decentrala može da se traži nove prostore gde nema značajne troškove delovanja.
Ovim se umanjuje negativan uticaj na samu zajednicu, koje nastaju od prikupljanja donacija.
Kriptovalute, kao i državne valute, imaju svoj negativan uticaj zbog različitih interesa. Rešenje je direktno demokratski raspodela bogatsva unutar te valute, koja zahteva organizaciju velikog dela društva. Evidencija ne treba da zavisi od procesorske snage niti od udela u valuti, nego direktno od svakog korisnika. Ovo zahteva decentralizovan način potvrede identiteta. Jedan od tih načina je Web of Trust gde ljudi medjusobno garantju validnost identiteta pojedinaca. Zbog mogućnosti predstavljanja kao dve različite osobe drugim delovima mreže, potrebno je identitet validirati u slično vreme unutuar celog društva, da se onemogući prisusvovanje na više mesta u momentu kada je potvrda identiteta u toku. Ovo se može raditi uživo ili kao captcha online, medjutim uživo omogućava veći vremenski raspon u potvrdi identiteta.
Takođe jedno od kratkoročnih rešenja je resetovanje zapisa vlasništva valute. Toe jest korišćenje iste valute bez prethodne istorije svima dostupna i dogovorenau isto vreme. Ovim se uklanja razilka između interesa korisnika te valute i ostatka društva, jer je celo društvo deo te zajednice.
Network efekat se rešava paralenim korišćenjem lošijih i boljih protokola, kada je to jako korisno. A isključivo boljih kada je to tako praktično izvodljivo.
Svako rešenje zahteva organizovanje na ravnopravnom nivou, to jest samoorganivonje šire populacije društva.